Boje i lakovi

Boje se uglavnom primenjuju u tečnom stanju.

Boje sadrže pigmente koji imaju sposobnost da apsorbuju određene talasne dužine i samim tim su obojene. Boje sadrže i ulja, smole, rastvarače i druge supstance u zavisnosti od vrste boje.

Ima više vrsta boja, ali osnovna razlika jeste u rastvaraču.
- Ako se uglavnom voda koristi za dobijanje boja, onda kažemo da su to boje na bazi vode
- Ako se koriste organski rastvarači, onda te boje zovemo boje na bazi rastvarača.

Prema nameni boje možemo podeliti na:

1. tekstilne boje,
2. papirne boje,
3. industrijske boje,
4. automobilske boje,
5. metalne boje.

Iz tog razloga za boje kažemo da su proizvodi:

1. Boje za enterijere
2. Fasadne boje
3. Lakovi
4. Zaštita drveta
5. Akrilne lateks emulzije

Lak je providan zaštitni premaz koji se uglavnom koristi pri obradi predmeta od drveta i drugih materijala.

Lak se pravio od suvih ulja, smola (kolofonijum) i rastvarača. Lak može da ima malo ili da uopšte nema boje te je uvek transparentan i nikad mu se ne dodaju pigmenti kao što se dodaju bojama. Pošto se lak nanese na neku površinu, rastvarači koji se u njemu nalaze počinju da isparavaju. Kada sva količina rastvarača ispari, smole dolaze u kontakt sa kiseonikom iz vazduha i počinu da se odvijaju hemijske reakcije i lak postaje čvrst i suv.

Lakovi na bazi vode imaju duži period sušenja jer je potrebno više vremena da voda ispari nego što to treba organskim rastvaračima. Vlaga i toplota dosta utiču na vreme sušenja. Važno je znati da su lakovi na bazi organskih rastvarača, kada su u tečnom stanju, jako zapaljivi.

Lakove prema nameni delimo na lakove za:

1. drvo,
2. metal,
3. nameštaj,
4. parkete,
5. univerzalne lakove.

Zbog nekih hemijskih svojstava ulja su našla značajnu primenu u industriji boja i lakova

1. Prvi je pojam apstraktne naravi, te izražava optički osećaj koji deluje na čoveka, kad vidi neku obojenu tvar. Taj osećaj izražava se rečima koje opisuju boju:

žutu, zelenu, plavu, crvenu...

     2.  Drugi pojam boje je materijalne naravi te označava samu stvar kao nositelja boje, 
          a iskazujemo ga nazivom pojedinih boja.

hromo žuta, cinober, ultramarin, milory plava i slićno.

Ovaj pojam se ne sme zameniti sa često upotrebljavanim izrazom pigment, koji zapravo označava samo obojene stvari netopive u vodi.

Mešanje boja

Svaka boja nastaje mešanjem tri osnovne boje. Izbor osnovnih boja je neograničen.
Mešanje boja najednostavnije se može prikazati pomoću obojene svetlosti, koja se dobije propuštanjem bele svetlosti kroz plavi, zeleni i crveni filter. Rezultat je plavi, zeleni i crveni snop svetlosti. Ako tako obojenu svetlost dovedemo na beli ekran, doćiće do mešanja boja odnosno zbrajanja boja - aditivna sinteza.

Totalnom aditivnom sintezom odnosno zbrajanjem sve tri boje P + Z + CRV dobiće se bela boja.

• Rezultat zbrajanja plavog i zelenog biće plavozelena boja.
• Zbrajanjem plavog i crvenog dobićemo purpurnu boju,
• Zbrajanjem zelenog i crvenog dobićemo žutu boju.